Face TV
Čedomir Petrović piše za Face: Dostojanstvo gubljenja Sa Kosovom, čiji je ministar spoljnih i svih ostalih poslova SAD, nema dalje pregovora, ni dijaloga
# Arhiva

Ima naroda, koje njihova vlast, za određena krucijalna životna pitanja, nikako ne bi smela da pita za mišljenje. Među njima, zavidno mesto zauzima srpski narod.

Kad god smo se kao narod pitali za nešto, a na svu sreću veoma retko, uvek smo zasrali stvar, sa katastrofalnim posledicama. 

Kurčili smo se u Beogradu 27. Marta 1941. Na Gazimestanu 1989., deset godina kasnije kada smo isprovocirali bombardovanje. Činili teške zločine prema drugim narodima i svom, a za to nismo raspisivali referendume, konsultovali skupštinu, niti menjali ustave.

Sada, kada smo toliko blizu nečega što možda nikada u našoj istoriji nismo ni u nagoveštaju imali, pojavljuju se iz mraka, ustaju iz grobova, sahranjeni još za života, naslednici monstruoznih ideja, koja ako nisu tada, pokušavaju da ih ostvare sada. Da Srbiju odvedu na Istok, u nenormalno okruženje. Da ubiju Srbiju i svaku mogućnost da počne da živi tamo gde prirodno pripada, u Evropi.

Ako je Aleksandar Vučić izabran za predsednika Republike Srbije, sa nadpolovičnom većinom glasova, pustite ga da sada, kada se uz ultimativne savete, prizvao pameti i kada je najbliži tome da učini nešto što niko nije pre njega niti smeo, niti želeo, da to odradi.

Postoje trenuci u životu države, kada mora da shvati da je došlo vreme, da nešto što je posedovala dugo vremena, sada mora da preda nekom drugom. 

Kosovo je neminovno izgubljeno. Kada će ga Srbija priznati kao nezavisnu državu, pitanje je pameti onih koji je vode. Odlaganje priznanja dovodi do ogromnih svakodnevnih gubitaka. Veoma je važno kako će se vlast ponašati u tim vremenima.

Bilo bi dobro da ostanemo smireni. Dostojanstveni. Da ne kukumavčimo,  lelečemo i naričemo. Da ne kunemo i proklinjemo. Da ne vređamo albanske lidere najgorim uvredama. Uvek moramo na prvom mestu misliti o našem narodu koji ostaje da živi na Kosovu. Naš odnos prema Kosovskim vlastima umnogome može uticati na život naših ljudi.

Potrebno je prihvatiti svaku ponudu Kosovskih vlasti i ulaziti u što više državnih institucija i na taj način boriti se za bolje živote Srba.

Ne protiviti se ulasku Kosova u UN, Savet Evrope i druge međunarodne organizacije, zato što će tada i Srbima na Kosovu biti bolje.

Članstvo Kosova u Interpolu, doneo bi čvršću saradnju policija okolnih zemalja i zajedničku borbu protiv organizovanog kriminala i terorizma.   

Ulazak u Unesko, obavezao bi Kosovsku vlast za očuvanjem naših crkava i manastira.

Premijer Ramuš Haradinaj, pozvao je građane četiri srpske opštine na severu Kosova da se kandiduju za pozicije gradonačelnika i da 19. maja izađu na izbore i glasaju za svoje kandidate.

Izbori će biti održani u opštinama Severna Mitrovica, Zubin Potok, Zvečan, Leposavić.

Ramuš  Haradinaj  izabran je za predsednika vlade Kosova, a za njegov izbor glasali su i poslanici Srpske liste. Glasali su, po njima, za ratnog zločinca i nazivali ga ubicom, koljačem, silovateljem koji je ubijao decu. Trebalo bi da se opredele, jasno i glasno, za koga su zapravo glasali.

Neočekivano raspisivanje izbora, ima za cilj albansko pružanje šanse za ispravak greške Srba i povratak na mesta gradonačelnika, koja su već imali. Podneli su ostavke u znak nezadovoljstva zbog uvedenih taksi za uvoz robe iz Srbije

Posle šest meseci, taksa je još uvek na snazi, a ovi se opet kandiduju.

Članovi Srpske liste, odavno su postali aparačici u Vučićevim rukama. Oni ne dolaze pešice na miting.

Ne možete se zajebavati. vi, iz Srpske liste, koji ste se prodali Beogradu za velike plate, beneficije, goleme laži i funkcije do kojih ste došli, a da samo vi i oni koji su vam ih dali, znaju zašto.

Ili ćete zastupati interese srpskog naroda ili prepustite to drugima. Ima Srba na Kosovu, poštenih, pametnih, nepotkupljivih i hrabrih, koji će pokazati da prijateljstvo sa albancima ne znači izdaju, već naprotiv, početak jednog suživota u kome će biti upućeni jedni na druge.

Srbi na Kosovu se brane na Kosovu, a ne u Beogradu.

Čuju se glasovi da će Srbi izabrani za gradonačelnike, podneti odmah ostavke. Ako, to učine, biće to znak da ih zabole k***c za srpski narod na Kosovu i da bi onda bilo mnogo korisnije glasati za opoziciju.

Posebno zabrinjava činjenica da kada je ušla u skupštinu Kosova i kada su njeni članovi postali poslanici, Srpska lista nije pregovarala o planovima za zaštitu kosovskih Srba, već o ministarskim mestima za svoje funkcionere.

Narod Srpski na Kosovu, trebalo bi da shvati da život koji je pred njim i pred mnogim potomcima koji dolaze, mora da se promeni. Da shvati da se igrate prljavih i teških igara s njim. Mora, a i dobro bi bilo da se okrene i prema Albancima, onima  kojima je svakodnevno okružen.

Srbija će biti i ostati zauvek Matica svom narodu, rasejanom po svetu, pa i onima na Kosovu. Veza sa Beogradom i Srbijom mora da postoji, ali ta veza mora biti ravnopravna, bez nametnutog autoriteta. Onima koji će predstavljati Srbe na Kosovu, nemojte više naređivati, ucenjivati, kadrirati, kupovati, iz Beograda.

Direktor Vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marko Đurić, euforično je izjavio pred prošle izbore: Srpska lista na ovim izborima predstavlja oličenje jedinstva države Srbije i srpskog naroda na KiM i jedino Srpska lista može da garantuje očuvanje te pupčane vrpce između našeg naroda i institucija na KiM i države Srbije. 

Ne znam da li je mladi Đurić otac, ali majka zasigurno nije, zato što bi da je majka, znao, da je najbolje prerezati pupčanu vrpcu bar minut nakon rođenja, u suprotnom ugrožava zdravlje novorođenčeta.

Sa nekog obilnog svečanog ručka, još brišući salvetom bradu, pojavljuje se, puzeći, u maskirnoj uniformi ministar odbrane Vulin, koji ispušta misli: Priština odlično zna da ja mogu da dođem na prostor KiM kada god hoću, u bilo koji grad, u koji god hoću i naravno, bez bilo kakvog pitanja. Mogu da uđem u Prištinu i da izađem kad god hoću

Ne obmanjujte narod pričama o Zajednici srpskih opština i nekoj njenoj značajnoj ulozi u životu Srba. Biće to, prosto proširen klub penzionera sa šahom, kartama, dominama, i čitanjem beogradske zločinačke štampe, koja će pljuvati i vređati svakog albanskog političara na Kosovu, nazivajući ga teroristom i koljačem. Raspaljivaće vatru beogradska štampa, čekajući požar koji bi zahvatio celo Kosovo i u kome se ne bi znalo ko koga ubija, i zašto, i pala bi krv koja se više nikada ne bi mogla oprati, a tiraž bi rastao, rastao… I vlasnici medija bi zarađivali ogroman novac, na muci i leševima Albanskog i Srpskog naroda.

Aleksandre Vučiću, zaustavite ovo dok još uvek možete.

Rečenice, kao što su: Više niko ne može da ospori da je Srbija nezaobilazan i jedini činilac koji može da pregovora u ime srpskog naroda na Kosovu… Ne smeju više nikada biti izgovorene. One duboko vređaju naš narod na Kosovu. Ponižavaju one koji bi trebalo da budu predstavnici Srba na Kosovu. Srbi sa Kosova mogu zatražiti konsultacije sa Beogradom, ali samo na njihovu inicijativu. Moraju dobiti potpunu slobodu i samostalnost u donošenju odluka. Radi se o njihovoj koži, i životima njihovih najbližih.

Biće potrebni neki drugi, novi Srbi, koji poštuju tuđe kao svoje. Tolerantni, vaspitani, bez predrasuda i mržnje. Biće to novi nosioci Srpske zajednice na Kosovu. Rađaće se deca. srpska i albanska. Tamo gde ljubav pobedi, biće i dece iz mešovitih brakova.  

Srbi sa Kosova, moraju shvatiti i prihvatiti surovu istinu, ukoliko već nisu, da će njihova zemlja biti država Kosovo. Imaće drugu zastavu, drugu himnu i trebalo bi da se odnose prema simbolima Kosova sa poštovanjem, kao što i mi to tražimo od državljana Srbije, drugih nacionalnosti.

Ne slušajte nikog i sami odlučite da li ćete pristupiti vojsci i policiji Kosova. Ako odlučite da postanete deo Kosovske policije i vojnih snaga, dobro ćete zarađivati i imati kvalitetniji život sa svojim porodicama i doprineti približavanju Srpskog i Albanskog naroda.

Da su pravi Srbi, Đurić, Vulin, Lazanski, Dačić, Drecun i ostali istomisleći, trebalo bi da budu sa svojim narodom u ovim teškim vremenima. Morali bi da odu na Kosovo i da tamo provedu jedno vreme. Da im deca idu u školu sa albanskom decom. Da nauče albanski jezik, a svoje vršnjake srpski. Da vide da su to deca kao i oni. Da dobro igraju fudbal, košarku, da nemaju pet prsta na ruci, i jedno uvo. Da ako im priđeš kao čovek, primićete kao čoveka.

Na Kosovu, smenjen je ministar iz redova Srpskog naroda. Razlog, negiranje zločina u Račku. Kako bi prošao u Skupštini Srbije mađarski poslanik koji bi negirao učešće Mađara u zloglasnoj raciji 1942. u Novom Sadu?

Moramo stoički da podnesemo poraz, jer ovo jeste poraz. Poraz mnogih generacija. Da izvučemo pouke, da nam se to više ne dogodi, a može.

Važno je spomenuti da Aleksandar Vučić neće snositi krivicu za gubljenje dela zemlje. Agonija traje već dugo. Neko mora da potpiše smrtovnicu.

Posledice nepriznavanja Kosova, po Srbiju su nesagledive. Zaustavljeni su pregovori oko usaglašavanja poglavlja za naš ulazak u Evropsku uniju i time izgubljeno više od četiri godine, ne računajući i ovo dragoceno vreme danas koje prolazi. Mogu da nam vrate sankcije, gore nego što su nekad bile. Da ukinu mogućnost putovanja u zemlje šengenskog prostora. Nijedna investicija neće više ući u Srbiju. Propašće pregovori koji se vode sa velikim svetskim firmama. Svašta mogu da nam urade. Ljudi će ostajati bez posla. Odlaze mladi, pametni stručnjaci iz svih oblasti.

Srbija postaje jedno staro, posečeno drvo. 

Nema života Srbima ni u Srbiji ni na Kosovu, ako ga ne priznamo. 

Biće to idealan trenutak da odnos prema Rusiji svedemo na nivo koji imamo sa svim ostalim državama.

Za zemlju se bori, ali zemlja bez ljudi ne znači ništa. Pustinja i prašuma. Zemlju smo izgubili, sačuvajmo ljude. Ostavimo ih da se malo odmore od naših silnih napora da im pomognemo.

Poznat je Srpski narod po brzom prilagođavanju na novonastale situacije, pogotovo ako će im u njima biti mnogo bolje.

Srpska pravoslavna crkva morala bi da se premesti u Pećku patrijaršiju, zajedno sa Patrijarhom Irinejem i sinodom. Mora da deli sudbinu svog naroda, u ovim teškim danima.

Patrijar Irinej, rekao je da je čast i dužnost očuvati srpsku zemlju:

- Časno je podnositi stradanja, pa čak i smrt, za ove svetinje, jer znamo kada život položimo za ono što je sveto, što je veliko i vredno pred Bogom, da to nije izgubljen život, već da će Gospod nagraditi, naglasio je srpski patrijarh.

Srpska pravoslavna crkva na čelu sa patrijarhom Irinejem i sinodom, mora biti na čelu onih koji će položiti svoje živote za naše svetinje i u tim poslednjim trenucima da imaju na umu, da to nije izgubljen život, već da će ih Gospod nagraditi…

Iskreno se nadam da će se Srbi sa Kosova oglušiti o ovaj suludi poziv i ostati sa svojim porodicama, sa svojom decom, u svojoj kući i na svom imanju. To je život i on vredi više od svih kamenja kojima su sagrađeni manastiri. 

Srpska pravoslavna crkva i patrijarh Irinej, morali bi da znaju, da su u srednjem veku, po tradiciji, crkva, koja „nema ognja ni mača“, odnosno nema čime da se brani, dobijala je iz sela čuvare koji su se starali o njenoj bezbednosti. U novovekovnoj istoriji, dolazi do pojava čuvara manastira, koji su nazivani manastirske vojvode. U Metohiji i kosovskoj Drenici, tu su dužnost obavljali Albanci islamske veroispovesti.

Čuvali su i Pećku patrijaršiju, manastire Devič i Dečane. Mnogi Albanci su poginuli čuvajuči srpske svetinje. Ginuli su, ali i ubijali svoju braću koja su želela da spale i unište srpske manastire i crkve. Ubijali su svoju braću da bi sačuvali nešto tuđe. Dali su besu.

Postojao je kult svetog kralja Stefana Dečanskog, koji je dugo bio rasprostranjen i među Albancima islamske veroispovesti.

O tome bi Srbija i mi, kao njen narod, mogli mnogo da nauče.

Naročito Srpska pravoslavna crkva.

Vi, Srbi sa Kosova, morate prvi učiniti korak, i što pre iseći tu pupčanu vrpcu koja spaja majku Srbiju i dete, Vas, srpski narod na Kosovu, koji je već davno odrastao, nadojio se majčina mleka i koji mora dalje sam. Biće mu mnogo bolje…

Ulaskom u EU, jednih i drugih, nestaće granica i prolazićemo iz zemlje u zemlju i neznajući da li smo u Srbiji ili na Kosovu.           

Hristos Vaskrsnu

 

                                                                              Čedomir Petrović dramski umetnik

FACE TV vijesti u vasem email inboxu. Prijavite se na FACE Newsletter.