Košćela

S Veleži će svanuti jutro ljepše, bolje,

kraj Neretve vode, sestre Radobolje.

Zazvoniće zvijezde k’o merdžan dukati,

slavuj će iz bašte milo sevdisati.

I Novim će Starim, jest tako mi dina,

lijepa kao mladost prošetat Emina.

Poslije modrih kiša, do u osvit dana,

pod mostom se ljubit Zubac i Svetlana.

Pod Kujundžilukom raste košćela,

u ljeto pod njom biće hlad,

nije Netretva sve moru odnijela –

dok je sanjara biće i grad.

Nad vodom mlada košćela,

u ljeto pod njom biće hlad,

ma nije Neretva svu Ljubav odnijela –

dok je Ljubavi, biće i Grad.

Rondo će se vratit pod sjenke platana,

iz Cima kikotat Hamzina Grozdana.

Kad akšam pozlati po terasi “Ruže”

stari će drugari s lozom da se druže.

Vedri će da dođu kad umorni odu,

žedan Mjesec s Huma sići će na vodu.

I svanuće jutro od svih ljepše, bolje,

kraj Neretve vode, sestre Radobolje.

Pod Kujundžilukom raste košćela,

u ljeto pod njom biće hlad.

Nije Netretva sve moru odnijela –

dok je sanjara biće i grad.

Pod Kujundžilukom mlada košćela,

u ljeto pod njom biće hlad,

ma nije Neretva svu Ljubav odnijela –

dok je Ljubavi, biće i Grad.

Mišo Marić