Naime, u toj organizaciji tvrde da javna garancija FBiH nije usklađena s principima državne pomoći, kako bi Kineska izvozno-uvozna banka odobrila kredit “Elektroprivredi BiH”.
U Sekretarijatu te organizacije pojašnjavaju da su došli do preliminarnog zaključka da odluka Savjeta za državnu pomoć u vezi s pomenutim kreditom nije u skladu s pravnom tekovinom EU o državnoj pomoći.
“Slanjem uvodnog pisma, Sekretarijat je pokrenuo preliminarni postupak, čija je svrha da pruži BiH mogućnost da u roku od dva mjeseca reaguje na navode o nepoštivanju zakona o Energetskoj zajednici i da omogući Sekretarijatu da dobije objašnjenje o pozadini slučaja”, istakli su oni.
Sekretarijat je istragu o ovom kreditu počeo u septembru lani, a u novembru je zaključeno da ovaj posao nije u skladu s evropskim pravilima, o čemu su obavijestili organe FBiH i Parlament FBiH, koji je trebalo da odobri garanciju.
Uprkos upozorenjima, Parlament FBiH podržao je izgradnju bloka VII Termoelektrane Tuzla, projekat ukupne vrijednosti oko 900 miliona evra. Garancija je usvojena bez glasova protiv, a bilo je samo sedam uzdržanih glasova Naše stranke.
Sekretarijat Energetske zajednice, pak, smatra da se radi o državnoj pomoći koja nije dozvoljena evropskim propisima, te da iz tog razloga ne treba podržati izgradnju.
“Savjet za državnu pomoć bi trebalo da ponovo otvori procedure i preispita garancije, kako bi one bile u skladu s pravilima Energetske zajednice kad je u pitanju državna pomoć. Parlament FBiH ne bi trebalo da odobri ovaj projekat. Sekretarijat Energetske zajednice, u skladu sa sporazumom s institucijama i kompanijama u BiH, ostaje privržen da podrži jasnu i finalnu odluku koja bi bila usklađena sa zakonima Energetske zajednice, a što bi, u konačnoj liniji, dovelo do dovoljne pravne izvjesnosti za projekat”, saopšteno je iz te organizacije.
Sa druge strane, Savjet za državnu pomoć BiH zaključio je na sjednici u srijedu da je javna garancija za Termoelektanu Tuzla u skladu sa Zakonom o sistemu državne pomoći u BiH.
Savjet je ovaj zaključak donio nakon razmatranja pisma koje je uputio Sekretarijat Energetske zajednice.
Mirko Šarović, ministar za spoljnu trgovinu i ekonomske odnose BiH, rekao je “Nezavisnim” da ovo pismo ne znači zaustavljanje samog projekta.
“Energetska zajednica, odnosno njen Sekretarijat, ima određene sumnje oko dozvoljenosti državne pomoći Vlade FBiH za ovaj projekat. Sam postupak može trajati dugo i ne zaustavlja projekat”, rekao je Šarović.
On je ocijenio da je ovaj proces više od obične garancije i da je u pitanju očigledan pokušaj da se uspori ili, ako je moguće, i zaustavi kinesko ekonomsko širenje i uticaj te zemlje.
Inače, upravo iz tog razloga je ova odluka izazvala veliki interes evropskih medija koji se bave energetskim temama jer smatraju da je projekat problematičan zato što se finansira kineskim novcem. Tako je, na primjer, čak i Johanes Han, evropski komesar za proširenje, nedavno izjavio da je na Balkanu previše kineskih investicija, te da to širi zabrinutost u EU.
“Precijenili smo uticaj Rusije na Balkanu, ali smo, nažalost, potcijenili uticaj Kine. Zabrinjavajući je nivo kojim se zemlje u jugoističnoj Evropi zadužuju kod kineskih banaka za finansiranje prijeko potrebnih infrastrukturnih projekata. Kini je svejedno da li će im krediti biti vraćeni, jer ako krediti ne budu otplaćeni, oni preuzimaju vlasništvo nad projektom”, rekao je Han.