Dok se broj žena u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH smanjio, u Narodnoj skupštini RS i Predstavničkom domu FBiH procenat žena nešto je veći u ovom nego u prethodnom mandatu, ali je taj broj i dalje nizak, pokazuju sumirani podaci Agencije za statistiku BiH za opšte izbore 2018. godine.
U Agenciji za statistiku BiH kažu da je u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH smanjen broj žena, te je u prošlom mandatu bilo 23,8 odsto žena, dok je učešće žena u ovom parlamentu za ovaj mandat svega 16,7 odsto.
Podaci pokazuju da, za razliku od najvišeg parlamentarnog tijela u BiH, entitetski parlamenti bilježe malo povećanje učešća žena, ali je taj broj i dalje nizak.
“Među izabranim poslanicima u Narodnoj skupštini RS nalazi se 19,3 odsto žena, a u prošlom mandatu žene su učestvovale sa 18,1 odsto, dok je u Predstavničkom domu Parlamenta FBiH nakon izbora 2018. godine 26,5 odsto žena, a u mandatu od 2014. godine do 2018. bilo je 23,5 odsto žena”, pokazuju podaci Agencije.
Oni kažu da nijedan poslanik u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH nije mlađi od 30 godina, dok su u Narodnoj skupštini RS tri narodna poslanika mlađa od 30 godina, a u Predstavničkom domu FBiH pet zastupnika je mlađih od 30 godina.
Snježana Novaković-Bursać, poslanik SNSD-a u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH, kaže da je broj žena u odnosu na muškarce u ovom parlamentu nizak.
“Od 42 poslanika participira 14 stranaka. Imajući na umu tu dispreziju mandata na relativno veliki broj stranaka, mi smo imali taj momenat da su nosioci lista bili muškarci, tako da i žene koje su dobile mandate ušle su u parlament preko kompenzacionih lista, osim, čini mi se, jedne poslanice”, rekla je Novaković-Bursaćeva.
Ona ističe da je u BiH još nedovoljno prisustvo žena kao nosilaca lista, te da ih u stvari praktično i nema.
“Muškarci su kod nas očito još uvijek nosioci lista, jer vlada i dalje mišljenje da je politika dominantnije muško zanimanje”, kaže Novaković-Bursaćeva.
Spomenka Stevanović, poslanik Demosa u Narodnoj skupštini RS, kaže da je zakonom propisano da 40 odsto žena mora biti na kandidatskim listama, ali da je očigledno da ni pola od njih ne prođe.
“U NS RS znatan broj žena je prošao preko kompenzacionih lista. Žene koje direktno prođu mogu se izbrojati na prste jedne ruke, a glavni razlog što je malo žena je loš Izborni zakon i izborni inženjering. Mislim da bi mnogo više žena bilo u skupštini da su izbori transparentni”, kaže Stevanovićeva.
Ona ističe da i obrazovane, sposobne žene, koje imaju smisla za politiku, nemaju volje za tim i teško se odlučuju na taj korak da u nju i uđu.
“Naši građani daju rijetko glas ženama iz više razloga, tu su i ostaci naše loše tradicije da ženama nije mjesto u politici i da je to muški posao, te postoje predrasude. Kada pogledamo u NS RS, žene su veoma aktivne, više se javljaju na one tačke dnevnog reda gdje su životna, socijalna pitanja, te imaju veći osjećaj za životne probleme samih građana”, kaže Stevanovićeva.
Ona je dodala da je u prošlim sazivima u RS bilo dosta ministarki u izvršnoj vlasti, koje su veoma dobro radile svoj posao.