Poslanici opozicije okupljene oko Saveza za Srbiju (SzS) su u parlamentu oprečeno govorili o presudi Radovanu Karadžiću. Poslanik Dveri Dragan Vesović rekao je novinarima u skupštinskom holu da taj pokret nikada ne bi pristao da izručuje Srbe “lažnom Haškom tribunalu”. “Ako treba da se sprovode procesi, mi imamo institucije u zemlji”, dodao je Vesović odgovarajući na pitanja novinara.
Šefica poslaničke grupe Nova Srbija – Pokret za spas Srbije Sanda Rašković Ivić rekla da je Haški tribunal u svom radu pokazao “dvostruke aršine”.
“Ako imamo presude samo srpskim generalima, tu regionalnog pomirenja nema”, rekla je ona. Rašković Ivić je ocijenila i da je Srpska napredna stranka “imala sreću” da stupi na vlast kada je haško poglavlje završeno.
“Sećamo se kada je predsednik (Srbije Aleksandar Vučić) prilijepio naziv Bulevara Zorana Đinđića u Bulevar Ratka Mladića”, rekla je Rašković Ivić.
Poslanik Demokratske stranke Goran Ćirić rekao je samo da za razliku od kolega u SzS-u, po ovom pitanju ima suprotan stav.
“Sačekaćemo presudu pa ćemo videti”, rekao je Ćirić.
Tribunal je 24. marta 2016. Karadžića proglasio krivim za genocid u Srebrenici, progon Muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95.
Po prvostepenoj presudi, srpske oružane snage, čiji je Karadžić bio vrhovni komandant, sistematski i planski su, u julu 1995, streljale “najmanje 5.115 muslimanskih muškaraca” iz Srebrenice s genocidnom namerom da ih unište kao etničku grupu.
Pored genocida, Karadžić (73) osuđen je za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije, nehumana dela, terorisanje civilnog stanovništva, nezakonite napade na civile i uzimanje međunarodnih talaca. Ta krivična dela kvalifikovana su kao zločini protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata.
Raspravno veće je Karadžića oslobodilo krivice po tački optužnice za genocid nad Muslimanima i Hrvatima u još sedam bosanskih opština, ocjenjujući da tu optužbu tužilaštvo nije dokazalo.
Prvu optužnicu protiv Karadžića, Haški tribunal podigao je u julu 1995.
Vlasti Srbije uhapsile su Karadžića, kako su saopštile, 21. jula 2008. godine u Beogradu. Karadžićevi advokati tvrdili su, međutim, da je on bio uhapšen 18. jula i da je tri dana držan na nepoznatom mjestu.
N1