Istraživanje univerziteta u Bafalu u Njujorku pozabavilo se uticajem fizičke aktivnosti na zdravlje upravo kod bolesnika sa oslabjelim srčanim mišićem. Pokazalo se da je upravo hodanje najdelotvornije u očuvanju funkcije pumpanja krvi od svih aktivnosti.
“Za svakih dodatnih 30 do 45 minuta dnevne fizičke aktivnosti, rizik od srčanog zastoja smanjio se za devet odsto”, kažu autori studije, pri čemu ističu da intenzitet same aktivnosti nije imao nikakav uticaj na rezultate.Odnosno, kod obolelih je značajno pomagala duža svakodnevna šetnja.
“Otkriće kako se hodanje pokazalo vrlo delotvornim u prevenciji srčanog zastoja je veoma važno u smislu javnog zdravlja jer može značajno da smanji komplikacije i troškove lečenja. Upravo je hodanje fizička aktivnost koju primenjuje većina ljudi starije životne dobi” rekao je profesor Majkl Lemonti koji je vodio studiju.
Zbog srčanog zastoja pored jetre u opasnosti su i probavni trakt, ruke, noge, a bolest može da oteža i visoki krvni pritisak. Simptomi koji mogu da upozore na problem su: ubrzano i otežano disanje, umor i loša koncentracija, oticanje ruku i nogu, oticanje trbuha, kao i naglo dobijanje kilograma ili mršavljenje.
Stručno postavljena dijagnoza i terapija neophodni su kod ovakvog tipa bolesti, ali svakako sebi možete da pomognete kvalitetnijim načinom života. Od promene ishrane iz koje treba izbaciti masniju i hranu bogatu šećerom i konzervansima, do umerene, ali redovne fizičke aktivnosti koja će sigurno pomoći u tome da se bolest prebrzo ne razvije.
Aktivnosti poput hodanja, posebno ističu autori studije, utiču na smanjenje stresa koji se vrlo negativno odražava na rad srca.
Iako se oštećen srčani mišić ne može izlečiti, zdravijim životom može se obezbeditii kvalitetniji životni vek.
- OGLAS -