Muris: Godinama me je supruga ispraćala na posao ne znajući hoću li se vratiti. Kad sam bio povrijeđen, svaku moju povredu preživljavala je moja porodica! Kad smo bili gladni niko nije znao! Stid me je! Nakon 40. godina u rudniku, nemam im šta pružiti! Jedan ministar je izjavio da su rudari iskopali 2 miliona i 800, te da nismo dostojni da nam se isplati plata! Taj ministar se nije udostojio da kaže ko nas je poklopio, a ima obraza da kaže da nije dostojno da se isplati plata! Rade sve da bi nas zatrli, da bi rudarstvo ukinuli u BiH! Ja sam rudar koji ovo govori svojim srcem i dušom! Sistem je sve kriv, on je trenutno u ratu sam sa sobom, mi rudari smo najmanje krivi! Krivi smo samo što nismo poginuli! Vodim se kao invalid druge kategorije.
Elvedin: Mene nije stid! Ponosan sam! Neka bude stid Novalića, Đinđića i Andelije! Nisu se udostojili da pošalju telegram saučešća kad su kolege poginule! Bunimo se protiv načina na koji hoće da zatvore rudnik! Od 2009. godine ne uplaćuju se zdravstvo i doprinosi! Uplate se samo kada idete u penziju!
Muris: Danas mi ističe staž, ja ne mogu u penziju dok mi se ne uplati staž iz 2009. godine! Mi kopamo energiju, 55 tona, međutim tona koja ide meni kao radniku je 180 KM, a ja je kopam! Prema ekeltroprivredi ona je oko 55 KM! Treba da bude otpušteno oko 2.200 ljudi!
Elvedin: Rudari su ljudi! Tek jučer su se udostojili da nas pozovu na sastanak, otići ćemo jer nismo neljudi ko oni!
Muris: Moral i stid je pao na ispitu! Mi smo imali kodeks i čast, a to je da ne možemo ni pod koju cijenu ići protiv sebe! Ovim činom su nam ruke odsječene! Nemamo sredstava, a hoćemo da radimo! Porezna uprava nam je blokirala račun, četiri miliona i 900. Boje se rudarske solidarnosti i rudarske suze! Mi ne znamo prijetiti! Kad muškarac zaplače treba se upitati šta ga je natjeralo na plač! Tuga i jad! Oni koji znaju u čemu mi radimo sad plaču. Mi smo žrtve! Odavde će nas iznijeti ili na nosilima ili na tabutu! Zapallit ćemo se! Sve sam ostavio na rudniku, mladost, zdravlje! Rudnik je moj babo! Mog babu sistematski neko ubija!
Elvedin: Oni nama plaćaju koliko hoće! Pošaljemo u sedam dana 10 vagona i još dodatnih pet, oni nama plate 10, za onih pet kažu da je pao uzorak, elektroprivreda to iskoristi! Moja plata je 1200, i to je najveća plata! Ponosni smo, istrajat ćemo!
Muris: Tri godine nisam imao plate, jednu platu sam dobio od 30 feninga! Kad sam počeo dobijati 600-700 KM plate, moj porodica je opet uspjela da uštedi 100 KM mjesečno. Zaradio sam penziju, neko mi je mora dati, a taj ko se bogati mora da odgovara! Ovo je enormno bogaćenje, lopovluk, privredni kriminal! Invalidi su ostali u jamama, nemamo adekvatnu opremu, sad hoćete i ovo što nemate da nam ugasite. E nećete!
Elvedin: Rudarsko sam dijete, mene je taj hljeb othranio, išao sam u srednju školu za rudara! Oni su spali na to da meni, kopaču, prisluškuju telefon! Boje se rudara! Neće nas slomiti, neka sigurni budu! Rudnik nije imao para da plati prijevoz za dženazu za našeg poginulog kolegu, mi smo to morali platiti! Nek’ im je na stid i sramotu!