Haris Eminović (18), stonoteniser iz Banjaluke, nada se da će sljedeće godine predstavljati Bosnu i Hercegovinu na Paraolimpijskim igrama u Tokiju.
U dosadašnjoj sportskoj karijeri Haris je osvojio mnogobrojne medalje i pehare, ali najznačajnije mu je zlato koje je nedavno osvojio na ekipnom takmičenju Svjetskog kupa u Finskoj.
“Stoni tenis sam počeo igrati u jednom parku koji se nalazi blizu moje kuće. Igrao sam sa prijateljima, bio sam najlošiji, htio sam da se poboljšam, saznao za jedan stonoteniski klub tu sam počeo trenirati i na kraju završio ovdje”, ispričao je Haris Eminović ekipi Anadolu Agency (AA) u pauzi jednog od svojih svakodnevnih treninga.
Njegove vještine u ovom sportu u proteklih šest godine višestruko su se uvećale, ali prijatelji i dalje rado igraju sa njim iako jedva ostvare po tri poena u partijama protiv njega.
“Više kada igram sa njima to je zbog druženja, a ne takmičenja”, kaže Haris.
Objašnjava da mu se stoni tenis sviđa jer poboljšava reflekse, a najpotrebniji su razmišljanje, refleksi i fizička spremnost.
“Svaki dan treniram, po dva do tri sata. Trening je najbitniji u bilo kojem sportu, ne samo stonom tenisu, da bi napravio neki zapažen rezultat”, ispričao je ovaj mladić.
Haris je maturant srednje Medicinske škole, planira se nastaviti usavršavati u ovoj oblasti, ali glavni cilj su mu Paraolimpijske igre, ali je svjestan da ga do Tokija čeka težak put.
“Da bi otišao na Paraolimpijske igre, treba da odradim dosta bodovnih turnira i trebam ostvariti normu, skupiti određen broj bodova da bi se uspio kvalifikovati”, rekao je on.
Za odlazak na takve turnire potreban je novac, pa je srećan jer mu država pomaže za odlaske na takmičenja.
“Borićemo se, pa šta bude”, kaže on.
Ovaj član banjalučkog Stonoteniskog kluba invalida “Vrbas” sa invaliditetom živi od rođenja, ima artigripozu, odnosno ukočenost svih zglobova na tijelu.
“Borbom mojih roditelja, oni su najviše zaslužni, zašto upravo hodam, bilo je još dvoje djece koji su moje godište koji su danas nažalost u kolicima. Vježba, vježba i sve je u tome”, kaže on.
Smatra da mu bavljenje stonim tenisom pomaže za poboljšanje zdravstvenog stanja.
“Sportom kada se bavimo, razvijamo i mišiće i jednostavno poboljšavamo mobilnost zglobova koji su ukočeni i cilj je da dovedemo u što mobilnije stanje da bih mogao i hodati i normalno funkcionisati u životu”, rekao je on.
U “Vrbasu” trenira sa mnogim osobama sa različitim oblicima invaliditeta, a smatra osobe sa invaliditetom nipošto ne treba da budu zatvorene u svoja četiri zida.
“Treba se baviti nečim, ne samo sportom, samo da imate neku društvenu aktivnost bilo to pjevanje, pisanje, bilo šta samo da izađe se iz kuće”, kaže Haris Eminović.
Jovica Šormaz, Harisov trener kaže da je stoni tenis sport koji zahtjeva dobre uslove, ali ihj ovaj klub u Banjaluci nema, kao ni razumijevanje. Prema njegovim riječima rade u teškim uslovima, a improvizovani prostor u Domu omladine, često zbog zauzetosti ne mogu ni da koriste.
Šormazu je žao “što je Banjaluka, koja se diči titulom ”grad sporta”, zapostavila najbolji i najperspektivniji sport:
“Haris je zaista fin dječak, marljiv, radan, radimo dobro, trudimo se, što pokazuju rezultati. Imamo u planu da odemo na neka međunarodna takmičenja, svjetske i evropske kupove da pokušamo ostvariti paraolimpijsku normu za Olimpijske igre u Tokiju sljedeće godine”.
Šormaz je ponosan i što je Haris Eminović u konkurenciji za izbor sportiste Bosne i Hercegovine za osobe sa invaliditetom. Haris kaže da je konkurencija izuzetno jaka. Ova titula Harisu bi značila mnogo.
“To je ogromna nagrada za nekog sportistu, jer biti najbolji sportista u državi nije mala stvar”, rekao je Haris.